Nadežda Petrović

(Čačak, 1873 – Valjevo, 1915)

Slikarka - Rodonačelnica srpske Moderne

Išla je ispred svog vremena. Govorila nekoliko jezika. Usavršavala svoje veštine u najprestižnijim evropskim centrima umetnosti. Blistavog uma i nezadržive kreativnosti. Heroina, rodoljub i vizionarka. Rodonačelnica srpske Moderne i jedna od najuticajnijih stvaralaca srpske umetnosti 20. veka.

Veličanstvena Nadežda Petrović.

Rođena je u Čačku kao jedno od 13-oro dece u uglednoj porodici Mileve i Dimitrija Petrovića.

Donela je impesionizam, ekspresionizam i fovizam u vreme kada i najobrazovaniji među Srbima nisu bili spremni za promene. Kritike je nisu obeshrabrivale. Znala je da velika dela ne stvaraju mase, već pojedinci dubokih misli i jasnih vizija. Sivilo koje ju je okruživalo bojila je ljubavlju prema umetnosti i svom narodu.

Snažnim potezima četkice, širokim i gustim namazima, stvarala je jedan koloristički vrtlog na svojim platnima.

Prateći njenu inspiraciju, pronašli smo deo tog odraza slobodnog duha i čvrstog karaktera i zaronili u boje stvarajući autentičnu kreaciju. A sve u želji da nas Nadežda dotakne svojim darom makar na trenutak.

Nadežda Petrović je bila velika slikarka, ali bila je velika i u hrabrosti kao ratni fotograf, velika u milosrdnosti kao dobrovoljna bolničarka, velika kao patriota i osnivač Kola srpskih sestara. Ipak, možda i najveća u beskompromisnom odricanju kako bi svima nama ostavila najbolje od sebe.

Između ugodnog života sa svetskom elitom i stradanja u zarazi tifusa, ona je izabrala žrtvu do kraja. Svoj život je položila za svoju zemlju i svoj narod.

Isidora Sekulić

(Mošorin, 1877 – Beograd, 1958)

Spisateljica - Prva žena članica SANU

Ikona srpske književnosti neverovatne intelektualne snage. Esejista i prevodilac sa doktorskom diplomom iz Berlina. Pronicljivog uma i radoznalog duha. Nastavnica matematike koja je život posvetila pisanoj reči. Prva žena akademik u Srbiji.

Briljantna Isidora Sekulić.

Rođena je u Mošorinu, u podnožju Titelskog brega, u porodici Ljubice i Danila Sekulić.

Bistra Isidora je već sa 14 godina govorila 5 jezika.

Bila je produhovljena osoba omiljena u krugovima intelektualne elite. Bila je istinski kosmopolita i, u isto vreme, istinski patriota. Vukle su je daljine. Verovala je da je kultura jedna i zajednička za celo čovečanstvo. Njeni prevodi su vrhunska dela domaće i svetske književnosti.

Snažnog i prekog pogleda, mudra, stamena i hrabra, a zapravo osetljiva, krhka i nežna.

Inspirisani tim protivrečnostima njene kompleksne ličnosti, krojili smo četvrtaste cvetove za njenu haljinu. Nežnost suštine u jasnoj formi, britkoj poput Isidorinog pera.

Isidora Sekulić je bila naša prva velika spisateljica, prva predsednica Udruženja književnika Srbije i prva žena akademik. Ali nije možda toliko važno to što je bila prva, već što je baš kao takva, bila prva. Njena genijalnost povezuje kulturne različitosti i objedinjuje ih. Isidorin rad je izvor, ne samo emancipacije žena na Balkanu, već emancipacije uopšte.

Ljubica Marić

(Kragujevac, 1909 –  Beograd, 2003)

Prva srpska kompozitorka - Redovna članica SANU

Izrazito stvaralački darovita. Neobično poetična, duhovno lepa i beskrajno harizmatična. Prva osoba koja je diplomirala kompoziciju u Srbiji. Članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Prva srpska kompozitorka.

Sofisticirana Ljubica Marić.

Rođena je u Kragujevcu, od majke Katarine i oca Pavla. Sa 11 godina svira violinu, a uporedo i komponuje. U Pragu završava i studije dirigovanja i postaje jedna od prvih žena dirigenata u Evropi.

U evropskim muzičkim krugovima ocenjuju je kao genijalnu. Bila je posebna po hrabrom spajanju nespojivog. Od melodija crkvene muzike stvara neliturgijska dela kroz sintezu arhaičnog i savremenog. Govorila je da se njeno nadahnuće krije u tami drevnih vekova.

Ta tama pretočena je u svoju suprotnost – belinu i veličanstvenost haljine posvećene Ljubici Marić. Ovaj model slavi njenu kreativnost, dostojanstvenost i duboku promišljenu emociju koja boji sva njena umetnička dela.

Dela Ljubice Marić zauzimaju značajno mesto u evropskoj muzičkoj baštini. Njeno filozofsko posmatranje sveta, njen asketizam i mladalački duh kreirali su život posvećen umetnosti.

Nije se uznosila zbog uspeha i nagrada. Njihova prolaznost je tako mala u odnosu na vanvremensku umetnost koju je nezadrživo stvarala.

Olga Jevrić

(Beograd, 1922 –  Beograd, 2014)

Vajarka - Redovna članica SANU

Vajarka i članica Srpske Akademije Nauka i Umetnosti. Inspirisana prirodom i muzikom. Opčinjena oblicima, kretanjem, prostorom i vremenom. Stvaranje je bilo smisao njenog života, a njen život bila je skulptura.

Jedinstvena Olga Jevrić.

Rođena je u Beogradu od majke Ane i oca Srbislava, u dobrostojećoj građanskoj porodici. Olga je završila i Muzičku akademiju i vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti.

U srpsko vajarstvo uvela je apstrakciju. Koristila je materijale opore i „teške“, možda čak i odbojne. Materijale tako suprotne njenoj nežnoj i sitnoj građi, ali idealne za ono što je htela da izrazi. Dela su izgledala kao da ih je istrošilo vreme i priroda. Ta dela su je uvrstila u najznačajnije skulptore Evrope 20. veka.

Haljina posvećena Olgi Jevrić je jedno slivanje skulpture, asocira na taloženje slojeva, na rast u prirodi. Ta malo izmaknuta forma omaž je njenom umetničkom izrazu.

Olga Jevrić je duboko verovala da njene skulpture mogu nastati samo na našem tlu. Kroz njih je prenosila istorijske trenutke ovog podneblja bez patetike i banalnosti, jezikom vrhunske umetnosti.

Radila je ono u šta je verovala i verovala je u ono što je radila. Beskrajno divljenje koje danas uživa dokaz je da je to preduslov velikog umetničkog dela.

Danica Tomić

(Dalj, 1905 – SAD, 1961)

Prva žena pilot u Srbiji

Neustrašiva i temperamentna. Samopouzdana, smirena, ponosna i hladnokrvna. Žena koja nije priznavala granice. Samo joj je nebo bilo granica i njega je želela da dosegne.

Odvažna Danica Tomić.

Rođena je u porodici Babić. Udajom za pilota majora Milorada Tomića, otkriva tajne letenja. Zaljubljuje se u avijaciju i studiozno proučava sve o ovoj disciplini.

O njenom prvom letu postoji novinarski tekst koji svedoči o neverovatnoj veštini i akrobacijama koje je Danica izvodila na 2500 metara nadmorske visine. Ostala je upamćena kao prva žena koja je izvodila lupinge - pune krugove aviona, svima poznate kao petlje. To je radila kao samouka avijatičarka, pre upisivanja pilotske škole.

Inspirisala nas je njena samouverenost, smelost i avanturistički duh. Model je odraz njene muževne snage i ženske upornosti, kao i njene vizije da prava na snove i ambicije nisu ograničene rodom. Želela je da radi ono u čemu je istinski uživala.

Danica Tomić 1933. godine dobija pilotsku dozvolu i postaje prva žena na Balkanu, a druga na čitavom svetu kojoj je to pošlo za rukom. Njen podvig je „otvorio nebo“ za buduće generacije žena pilota. Težnja ka visinama nikada nije uzaludna jer poneki blistavi primeri te visine i dotaknu.

Milena Pavlović Barili

(Požarevac, 1909 – Njujork, 1945)

Slikarka, pesnikinja i modna ilustratorka

Osoba jedinstvene harizme. Njeno držanje, njen pogled i sve što je radila, opčinjavalo je ljude. Čudesnog talenta i prefinjenog senzibiliteta. Nesputanog i nemirnog duha. Miljenica akademskih krugova i jedina predstavnica srpskog nadrealizma.

Očaravajuća Milena Pavlović Barili.

Rođena je u Požarevcu kao jedino dete Danice Pavlović i italijanskog kompozitora, muzičkog kritičara i pesnika Bruna Barilija. Sa samo 12 godina upisuje umetničku školu kao vunderkind i pohađa je uporedo sa gimnazijom.

Putovanja i životna lutanja usvojila je kao način života. Rodni Požarevac, te gradovi Španije, pa Beograd, Pariz, London, Rim i Njujork bili su gradovi u kojima je izlagala i živela. Njena melanholična poezija, kostimi za predstave, modne ilustracije i reklame stavljaju joj veo svestranosti. Veo poput onog sa naslovne strane američkog Voga, za koji je radila.

Slikarstvo Milene Pavlović Barili bilo je spoj fantazije i stvarnosti. Želeli smo da dizajniramo haljinu koja je poput raskošnog sna sa njenih nadrealističkih slika. Da kroz model odblesne Milenina „moderna renesansa“.

Milena je bila jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva svetska rata. Nosila je hrabro bolest koja je otkrivena veoma rano. Plašeći se kraja, stvarala je silovito a u svako delo utkala je i deo sebe. Njena magija dolazi iz krajnosti koje je živela, a mirenje tih krajnosti donelo joj je večnost.

Jelisaveta Načić

(Beograd, 1878 - Dubrovnik, 1955)

Prva žena arhitekta u Srbiji

Nezavisna u izborima i odlukama. Hrabra i inovativna u radu. Izrazito lepa i vanredno inteligentna. Spoj umetničke kreativnosti i inženjerske preciznosti. Graditeljka Beograda. Prva žena arhitekta u Srbiji.

Velika Jelisaveta Načić.

Rođena je u Beogradu u bogatoj trgovačkoj porodici Mihajla Načića kao trinaesto dete. Samosvojna i britkog uma, miraz troši na školovanje. Svojom marljivošću i talentom rušila je predrasude. Svojom ingenioznošću probijala je granice, te postala jedna od prvih žena zaposlenih u državnoj ustanovi. Radila je u periodu kada je od turske kasabe nastajao grad.

Projektovala je brojne zgrade, privatne kuće, bolnice, trgove i prvi blok radničkih stanova na Balkanu.

Male stepenice na Kalemegdanu su prvi Jelisavetin dar Beogradu. Ripanjski kamen pretočili smo u zlatnu tkaninu kao omaž umeću stvaranja u prostoru.
Građevine Jelisavete Načić danas su simboli Beograda i zaštićeni spomenici kulture. Njena monumentalna zgrada, OŠ Kralj Petar Prvi, stavljena je pod zaštitu države.

Vreme njena dela ne troši, samo im povećava vrednost. Njene su građevine u skladu sa okolinom i namenom. Kroz akademsku strogost instiktivno se oseti i toplina jedne žene. Žene koja je preživela logor. Žene koja je ulepšala Beograd. 

Draga Ljočić

(Šabac, 1855 - Beograd, 1926)

Prva žena lekar u Srbiji

Borila se da žene imaju pravo glasa i mogućnost izbora profesije. Odlučna i istrajna. Veliki filantrop. Pedijatar ogromnog srca sa kratkom frizurom i crnim šeširom. Pionirka feminizma i prva žena lekar u Srbiji.

Nepokolebljiva Draga Ljočić.

Rođena je u Šapcu kao peto dete Marije i trgovca Dime. Bila je prva studentkinja u Beogradu, a zatim i prva Srpkinja na Medicinskom fakultetu u Cirihu. Bila je najbolja, ne žena lekar, već lekar tog vremena. Ipak, morala je svoje znanje i diplomu da dokazuje pred komisijom. Zaključak je bio da zna više o medicini od cele komisije zajedno.

Ali ni to nije bilo dovoljno. Imala je status i platu pomoćnog lekara gotovo ceo radni vek. Tek pred penziju dobija priliku da bude lekar, u pravom smislu te reči.

Stavljala je suštinu svoje uloge iznad formalnog priznanja. Draga je živela svoj poziv. Da leči bolesne, zbrinjava nezbrinute, okuplja usamljene.

Nije se žalila, već se uporno borila. Borila i radila, kao bolničarka i borkinja, i na frontu i u bolnicama. Kroz kreaciju za Dragu spajamo te dve suprotnosti - njenu pomirljivost dok radi kao bolničarka uz konstantnu borbu da joj priznaju titulu lekara.

Ono što je Draga uradila za života stavlja joj oreol besmrtnosti. Divila joj se čitava Evropa.

Kolo srpskih sestara, Materinsko udruženje, Bolnica na Dedinju samo su neka od svedočanstava njene humanosti. Širina njenog znanja bila je srazmerna širini njenog srca. Zato je u narodu dobila ime Naša majka Draga, priznanje veće od svih ostalih.

Ksenija Atanasijević

(Beograd, 1894 - Beograd, 1981)

Prva filozofkinja u Srbiji

Živela je svoje principe i stavove. Bila je mislilac svetskog ranga. Pacifistkinja i feministkinja. Žena čija osobenost provocira okolinu. Prva žena filozof, prva doktorka nauka, prva profesorka Beogradskog univerziteta.

Avangardna Ksenija Atanasijević.

Rođena je u Beogradu kao šesto dete majke Jelene i oca Svetozara, čuvenog lekara. Ksenija je za sobom ostavila oko 400 naučnih radova, prevode sa starogrčkog i latinskog jezika. Bavila se etikom i poreklom zla, matematikom i astronomijom. Njen doktorat na temu filozofije Đordana Bruna ušao je u enciklopediju Britanika. Umesto divljenja doživela je optužbe za plagijat. Intrige i spletke plele su se o njoj sve dok nije, posle višegodišnje borbe, napustila fakultet.

Grčka stilizovana toga omaž je njenoj mudrosti. Na pijedestal uzdižemo njen slobodarski duh i progresivne ideje. Njena genijalnost bila je suviše osobena za tadašnji svet.

Uskogrudost tadašnje sredine Kseniju je lišila blistave međunarodne karijere. To ju je iscrpelo i duboko razočaralo. Zbog pisanja protiv fašizma, Gestapo je hapsi. Zbog posleratnih ideja, pretila joj je i smrtna kazna. Oprostila je svim svojim progoniteljima. Svoju autobiografiju, u trećem licu, završava rečenicom: Više od svega želi da zlo u čoveku i u svetu postane manje.

Mileva Marić Ajnštajn

(Titel, 1875 – Cirih, 1948)

Fizičarka i matematičarka

Vanredno temeljna i uporna. Pouzdana i disciplinovana. Patrijarhalno vaspitana i skromna. Blistava učenica i strastvena naučnica. Matematičarka i fizičarka. Žena čiji je doprinos nauci ostao zauvek pod velom tajne.

Genijalna Mileva Marić Ajnštajn.

Rođena je u Titelu od oca Miloša i majke Marije. Njena darovitost je rano uočena i negovana. Bila je prva studentkinja matematike i fizike ikada na Državnoj Politehničkoj školi u Cirihu.

Bila je fascinirana astronomijom i svemirom, kao i kretanjem atoma. Volela je da posmatra noćni ples svitaca na Titelskom bregu. Duboko zaronjena u tajne njihove igre, razmišljala je o pretvaranju materije u energiju. Svoju maštu je koristila za neverovatne naučne zaključke. Sa lakoćom je fizičke pojave pretvarala u matematičke formule.

Na studijama je upoznala Alberta Ajnštajna. Njihovo druženje je preraslo u ljubav ozvaničenu brakom. Spajanje dva genijalna uma dovelo je do jednog od najznačajnih otkrića u fizici 20. veka – teorije relativiteta.

Svaki blistavi kamenčić, na haljini inspirisanoj Milevom, jedna je blistava misao. Svaki svetlucavi niz - jedna je briljantna ideja. To nisu bilo kakve ideje, to su prekretnice za čitavu nauku.

Mileva Marić je svoju genijalnost poklonila mužu Albertu, a preko njega i celom čovečanstvu. Njena skromnost i posvećenost deci, kao i životne nedaće, dovele su do toga da se njihova zajednička dostignuća pripišu isključivo Ajnštajnu. Ipak, sve je više glasnih ženskih glasova iz sveta nauke koji pronose činjenice o zlatnoj ženi. Njihov eho nek odzvanja zauvek.

Milica Hrebeljanović

(oko 1335 –  Trstenik, 1405)

Knjeginja - Prva žena diplomata u Srbiji

Milostiva i tiha, a opet, moćna i uticajna. Plemenitog i slavnog porekla. Srednjovekovna spisateljica i pravoslavna svetiteljka. Po tituli kneginja, a po podvigu u narodu - carica. Carica odmerenosti i strpljenja. Naša prva žena diplomata.

Mudra Milica Hrebeljanović.

Milica je bila ćerka Jug Bogdana i čukununuka Vukana Nemanjića. Na carskom dvoru Dušana i Jelene dobija najbolje hrišćansko vaspitanje i obrazovanje. Tu upoznaje i carskog viteza Lazara Hrebeljanovića, za koga se udaje.

Bila je istinska savladarka kneza Lazara. Zajedno podižu Lazaricu i Ravanicu. Grade brojne bolnice, škole i sirotinjske domove. Narod ih je i poštovao i voleo. U najteža vremena, posle Kosovskog boja, Milica upravlja državom u ime maloletnog sina Stefana.

Zagledani u njeno delo prepoznali smo nešto čisto, gotovo netaknuto. Isijavanje beline. Bela je i svetlost i svetost. U toj navodno bezbojnoj boji ima nečeg iskupljujućeg. Zato podižemo belu zastavu za primirja i izmirenja, za njenu diplomatsku veštinu u vremenima velikih neizvesnosti i trzavica.

Milica je pravila kompromise i lične žrtve kako bi sačuvala narod od daljeg stradanja. Kada je sinu Stefanu predala krunu, odlazi u manastir i postaje Evgenija. Dvorske haljine menja monaškom odorom i podiže manastir Ljubostinja, gde provodi poslednje dane ovozemaljskog života.

Ispunjena vrlinom i milošću, našla se na putu za besmrtnost.

Milunka Savić

(Koprivnica, oko 1890 – Beograd, 1973)

Heroina Velikog rata, Vitez Karađorđeve zvezde i Legije časti

Postoji istina veća od mitova. Postojala je žena čija je sudbina niz potpuno neverovatnih događaja i dela, kao da je filmska, a ne istinita priča.  

Neustrašiva i uporna, skromna i mudra, intuitivna i izdržljiva, svetačke dobrote i nepokorne volje. Srpska Jovanka Orleanka, mati srpskih siročadi i heroj ljubavi. Najodlikovanija žena borac u istoriji čovečanstva. Velika heriona Balkanskih i Prvog svetskog rata.

Hrabra Milunka Savić.

Rođena je u selu Koprivnica, blizu Raške, od majke Danice i oca Radenka, kao najstarije od četvoro dece. U vreme kada žene nisu imale ni pravo glasa, prijavljuje se u vojsku pod imenom Milun Savić 1912. godine. Nakon prvog ranjavanja u grudi u Bregalničkoj bici njena tajna je otkrivena. Kao osvedočeno dobar vojnik, dobija dozvolu da ostane u borbama pod svojim pravim imenom.

Bila je deo najelitnijeg Gvozdenog puka. Komandir jurišnog voda. Vešta da zarobi desetine neprijatelja potpuno sama.

Milunka je ranjavana više puta. Za pokazanu hrabrost i vojničke vrline dobija brojna priznanja. Jedina je žena na svetu odlikovana Francuskim Ratnim krstom sa Zlatnom palmom. Vitez je Karađorđeve zvezde i Legije časti IV i V stepena.

Spajanjem ženskog i muškog principa, savremene haljine i vojničke uniforme, kreirali smo model koji je omaž Milunkinom borbenom duhu i milostivom srcu.

Neustrašiva u ratu, ali velikog srca, odgajila je jednu biološku i tri usvojene ćerke. Odhranila je, zbrinula i odškolovala još preko tridesetoro dece. Jelisejska polja i francusku penziju ponosno je odbila. Ostala je u svojoj Srbiji živeći van svakog blagostanja, skromnih finansijskih mogućnosti.

Njeno nesebično požrtvovanje za otadžbinu i naš rod su nešto što zaslužuje apsolutno poštovanje i večnu slavu.

Jelena Anžujska

(oko 1236 – Skadar, 1314)

Kraljica, Prva srpska prosvetiteljka

Jedina je žena srednjeg veka kojoj je posvećeno žitije. Supruga kralja Uroša Prvog i majka kraljeva Milutina i Dragutina. Prva srpska prosvetiteljka. Vladarka, monahinja i ktitorka manastira.

Prosvećena Jelena Anžujska.

Sa 14 godina, kao francuska princeza, dolazi u Srbiju da postane kraljica. Dolazi uz miris jorgovana posađenih duž doline reke Ibar, a po naredbi kralja Uroša Prvog. Hiljade cvetova, od golubije sivih do tamno ružičastih, bili su znak uvažavanja i divljenja prema budućoj kraljici. I već sedam vekova Dolina jorgovana svakog proleća podseti na najlepšu ljubavnu priču srednjovekovne Srbije.

Odu nežnosti utkali smo u unikatan model haljine posvećen kraljici Jeleni, ženi koja je bila vekovima ispred svog vremena.

Jelena Anžujska je govorila nekoliko jezika. Uticala je na političke odluke. Pomogla je razvoj zanatstva, trgovine i rudarstva. Uz biblioteku na dvoru, organizovala je i prepisivanje knjiga koje je zatim poklanjala. Osnovala je prvu školu za siromašne devojčice. Podučavala ih, opismenjavala, učila pobožnosti i veštini ručnog rada, pa pomagala udaju uz miraz.

Podigla je manastir Gradac u kome se i upokojila. Tri godine nakon smrti, javila se u snu jednom od monaha manastira. Uz molitve i prisustvo sveštenih lica, grob je otvoren. Telo je bilo netaknuto i Jelena Anžujska je proglašena za sveticu.

Anđeoska Ljubav

Beskrajna

Koja je spasila hiljade i hiljade nevinih dečjih zivota

U vrtlogu straha i tame rata, jedan anđeo se hrabro usudio da siđe na zemlju. Prerušen u jednu, na prvi pogled običnu ženu, postaje svetionik nade u najmračnijim danima.

Junakinja bez oružja. Heroina bez ijednog ispaljenog metka.

Plemenita Anđeoska Ljubav.

Spasila je preko 12000 nevine srpske dece. O svojoj bezbednosti, o svom zdravlju nije mnogo marila. Životi zarobljene dece postali su njena zvezda vodilja. Njihova budućnost postala je njena svrha.

Milosrdnost i nesebičnost nadvladali su strah za sopstveni opstanak. Strahote ratnih logora, zadah smrti i stalna opasnost uzele su svoj danak. Oboleli su i telo i nežna duša. Zarazni tifus i nervni slomovi opominjali su da pravda nije ovozemaljska.

Njena plemenitost je bila iznad vere, nacije i porekla. Kroz noći bez kraja, stvorila je kartoteku podataka o deci. Sa upornošću i srcem majke pravila je sistem vraćanja dece svojim porodicama. Onda kada zavlada mir, kada pobedi razum.

I baš kad se naslućivala sloboda, sve su joj oduzeli. Nije imala pravo na svoje delo, na svoju borbu. Njena krila su slomljena. Ali njen duh i njena plemenitost ostaju za večnost.